Bać Stipan je bio omanjeg rasta ali veoma živahan čovik. Bio je principijelan i energičan u raspravama.
Jednom se u salašima dogodi krađa, lopovi su sa jednog salaša odneli šunke i slaninu. Ljudi su žalili domaćina jer je ostao bez hrane. Stipan se žustro nmiša u razgovor:
“Krunu mu dragu kaki je to domaćin kad mu lopovi uđu u špajz a on ne čuje?”- ta valjda je čovik spavao bila je noć reći će neko.
“To nije nikaki domaćin kad tako spava da ne ositi lopove”- opet će bać Stipan.
“Ta valjda i vi nekad spavate pa nečujete što se napolju događa.”
“Nikad ja uvik ositim ako neko dolazi i ako spavam.”
“ Mora da i vi nekad tvrdo spavate pa i neznate”, uporan je bio Pero,
“pravi lopov svakog može naći na spavanju.”
“ Mene nemože!” bać Stipan nije popušto i tako se završila rasprava.
Bašć Stipan je imao isprid kuće jednu mladu krušku koju je jako volio ponela je prvi rod, bilo je svega nikoliko komada za koštat. On ju je svaki dan negovao i obilazio. Pero je pored kuće prolazio svaki dan te ga je i ker poznavo. Jednoga dana posle rasprave gazda je legao u podne da malo odnori. Pero je prolazeći tuda iskorišti to i neprimetno obrao kruške. Posle odmora gazda je malo prošetao po avliji i došao da obiđe krušku, kada je video da je obrana spopade ga strašan bes nije mogao da se suzdrži uzeo je sekiru i odseko mlado stablo rekavši
“Neću te ja negovati a drugi da te bere”.
Calendar