Proštenje u Nenadiću je prilika kada domaćin okupi goste, pa ujedno malo da se pokaže prid salašarima kaku ko ima rodbinu i goste.
Gazda Pajo je na proštenje pozvo Svešenika koji je držo misu, okupio je rodbinu, a te godine je gost na proštenju prvi put bio i novi zet Joso. Mlad lip liporičan ima državni poso, sve zna šta se u varoši dešava, lipo je s njim divanit. Starac ga ponosno metne do svećenika da malo divane i upoznadu se.
Prošla je užna u veseloj atmosferi, gosti veseli, vino dobro, divanu nikad kraja, pa tako sve do pridveče.
Tada će domaćin:
„Župniče dragi gosti! vrime je večeri davno je bilo podne!“
Gosti su se složili.
-Ali opet će domaćin:
„Al kako se može večerat na vimo! ajdemo mi prisić sa rakijom pre jila.“
„Može domaćine nek nam je nazdravlje“ rače župnik.
I tako svešenik i zet prisiku jednu pa još koji put divani se tu i smije jedared se Josi smrači prid očima pa kaže
„Au gospodine! neka đavo nosi i vas i vaše prisicanje!“
Popo i domaćin su se pogledali malo nakašljali pa nastavili divan. A Joso je izašo napolje malo da se proluftira.
Calendar