DITE SA SALAŠA
Štogot me tira da pišem i to nako,
pravo bunjevački.
Jeste da sam bio dite andravo,
da ne kažem – zjalavo,
koje je vrepce iz gnjizda vadilo
i na klin se pod strijom obisilo.
Siroti moji- baćo i nana,
na škule me poslali,
da bi štogot od mene postalo.
Ne vridi škula ni profestori,
bugeri ni ukori.
Ja sam osto dite sa salaša,
dite njive i dolova.
Tu su koreni moji,
tu su didovi moji,
i stari plebanoš,
koji mi uvik pritijo paklom
i zmijom iz raja.
A ja, ko'dite dola
Žabe sam vaćo i zmije u džepu
u škulu nosio, gušterima repove kido;
a i vragu bi rogove slomojo,
samo da sam ga u dolu uvatio!
Calendar