Dobijo što je tražijo

Dobijo što je tražijo

U sobe sam blizu penđera sa malim ditetom u naručju. Na sokaku ispod penđera sigra se skakuce (školice) naša kćerkica od četiri godine. Dolazi stariji muškarac i obraća je se:
- Faljnis, a čija si ti?
- Ja sam apotekaricina.- odgovara mala.
- A, jel, a vi to onda sad imate i bebu?
- Pa, da, dido, imam seku. Već guguče! A ja sam sad i nena! – razdivanila se naša starija kćer. Niže rič za ričom i ne pristaje se skakucat.
- A, tako! Ja isto voljim bebe. Moram je dojt ukrast. - nastavlja dida.
Tišina. Pogledam na penđer, mala sa raširitim nogama na iscrtanima kvadratima skakuce, zastaje, razrogači oči i kaže:
- Ne možeš, dido, nju čuva moja mama!- nastavlja se sigrat.
- Kad tvoja mama ode u dućan onda ću je ja ukrast.- ne da se dida.
- E, pa da znaš da je onda ja čuvam i ne možeš je nikako ukrast. – i dalje spokojno skakuće.
- Kad ti odeš kod majke, jel kod bake, onda ću ja dojt.- ope dida.
- Ajavoj! Moj tata onda čuva bebu!
- Šta se ja bojim tvojega tate! Gledaj koliki sam!
- Pih! Moj tata je veći od tebe!- prezrivo mu mala dobaci.
- Dobro, nek je veći. Kad on uveče ode spavat, onda ću ja ukrast tvoju seku!
Sad već sklanjam firangu i gledim u moju malu dositljivu kćerkicu. Zarumenila se od ljutine, podbočila se sa obadve ruke, najerila glavicu, naškiljila na jedno oko i trisne:
- Znaš ti šta, dido? Idi ti u mačkino dupe!
- Auuu!- počeše se dida po glave- eto ti šta si tražijo, to si i dobijo!
Produži dida dalje sokakom i to ubrzanim korakom.


Ruža Silađev