Čak u Militić zbog sose
Liti smo se često kupali na štrandu u Bogojevu. Tu smo kadgoda trefili naše bivše komšije sto su se otselili u Srpski Miletić. Obožavali su našu trogodišnju kćerkicu i utrkivali se ko će prija da je zabavi i udovolji. Pošto je Militić desetak minuta autom od štranda, komšinica bi nas pozvala na kafu. No, jednoga dana naša kćer nije bila raspoložena za Militić. - Ajde, dušo, kod nas, imamo zrelih trešanja!- nagovarala je komšinica. - Ne bi... Ima i moja baka u Sonte. - Pa, dobro onda, daću ti i jagoda, dok mi pijemo kafu. - Ccc.. I mi imamo jagoda. - Kupiću ti sladoled!- nastavi komšinica. - Neću, fala, grlo mi boli...- odgovori zlovoljno naša kćer. - A, znaš šta? Daću ti paštetom hleba i paradajza. – ne odustaje komšinica. - Ajd, dobro! Idemo onda! Spakujemo se. Istresemo ležaljke od piska, pokupimo okolo naše stvari, šešire na glavu i krenemo autima do Srpskoga Miletića. Čim smo stigli, naša kćerkica sidne za ’stal spremna da se privati gošćenja. Komšinica je nariže dva komata kruva, namasti paštetom i donese sose. Mala počme jist i veli: - Dobro, ajde da mi daš još tu tvoju paradajzu! - Evo narezala sam ti je.- kaže komšinica. - Piiih! Kaka mi je to paradajza? Pa, to SOSA! – naruga se naša kćer i nastavi- čak u Militić došli zbrog sose!
Ruža Silađev
Calendar
