Krigla piva
Baš je na zgodnomu mistu bijo bircuz Đoke birtaša. U velikomu sokaku a malo dalje od centra. Uvučen. Baš z’one što volju svaki čas na pivo. Ne moru se futirat ni sumirat ni od koga. Ne vidi ji svaka šuša što ide u dućan jel ti kudgod kro’selo. A ko je žedan lako mu ga najt. A baš taki je bijo bać Franja. Bilo s koju stranu sela da dojde ništa mu taj bircuz uvik pri ruke. Kad god ožedni. Grdi ga žena. Prigovara. A on ko da je i ne čuje.Ta, nije sirota znala! „ Koga ne možeš ričima naučit reda, ne možeš ni kandžijom“. E tako jedamt ka’ je išo iz Jaroša ožednijo a i svaj se uplamtijo od vrućine. Ope mu Đoka nusput! Popipa se po jednomu džepu, popipa se po drugomu i… Najde samo deset dinara. Au! Znoj ga poljo ladni isti čas. Pivo košta tridest dinara. Ništa... Unide bać Franja u bircuz. Lipa ladovina unutri. Meriše pivo. Puna burad. Dva tri čoveka, taka ko on, sidu za’stalom a prid svakim krigla „Jelen“ piva od po litre. Nadigla se pena vriž krigla a vidi se da je ladno. Pristalo da se sve mraz navato na krigle. Obliže brunde bać Franja. Sidne u društvo međ ljude, namisti iroški šešir i fićne birtaša: - Đoka, mož kriglu piva za deset dinara? - Mož! Podmisti birtaš kriglu pod pipu. Zašušči pivo ko kad konj piša. Nadigla se pena, pa se diže, pa diže, pa diže, pa sve priko krigle.Boljan bi je pijo. Izvadi Đoka kriglu ispod pipe, nagne na usta i guk, guk, guk... Natego pa ne zna stat. Kad je u krigle ostalo jedno frtalj, pruži je bać Franje. - Pa štajto Bogamu?! Nisam ja vada frtalj čoveka?- kaže bać Franja. - Šta štajto? Pa to ti je krigla piva za dez dinara!- odgovori Đoka birtaš.
Ruža Silađev
Calendar
