Al' sam se naijo mesa!
Joso je bio dobar i vridan momak,al je imo jednu falingu...volio je divanit ''uz vitar''. Mislim kast volio je lagat. Uvik se falio kako je kod nji u kući lipo, dobar kost, lipi konji al sve je bilo malko drukčije.
Subotom su se po salaši držale igranke. Obično se pokupe salašari kod jednog gazde, donesu vina iz Tavankuta el iz Baranje. Nađu kakog muzikaša kom plate u kuruzima el žitu, što su momci ukrali baći sa tavana. Pa da vidiš što se igralo sve se praši. Sobe su se kadgod podmazivale žutom zemljom nije bilo laminata, ta ni daščanog poda, ni tepika, možda digod koja tranja.
Na take igranke išo bi i Joso.Kad god uđe na vrata oma s vrata bi kazo : ''Svitu dajte mi čašu vina, straboga sam žedan, al' sam se naijo pečenog mesa!'' Joso je imo komšinicu Stanu, divojka nadarita divanom, okretna i vesela,moglo bi se kazat u svakoj čorbi varnjača. Dosadila ta njegova fala Stani, pa jedne subote pridveče lagano da je vaške nečuju stane pod pendžer od kujne Josinog salaša. Vrebala je da vidi šta će Joso večerat. I kad je vidila,opet tako tiho koštoj došla tako je i očla.
Uveče, ulazi Joso na igranku pa će sa vrata ''Dajte mi čašu vina naijo sam se pečenog mesa!'' A Stana koja se već pripravila na lakrdiju malo glasnije,taman da je svi čuju u sobi, kaže ''Ajde Joso sidi domene pa da vidim taj tvoj burag kolko mesa stane u njeg!'' I uvati ga za rukav pa povuče dosebe na klupu. Siroma Joso nije znao šta ga snašlo a već je sidio na klupi do Stane. Stana počela da ga bocka po trbuvu i broji ''jedan, dva, tri, četiri.... i tako sve do petnaest. Eto vidite svitu nabrojala sam petnaest gomboca sa šljivama,tu nema nigdi pečenice! Ako mi nevirujete brojte i vi!'' A Joso nije znao sakrit svoju sramotu već joj bisno odgovorio ''Ta otkud ti znaš kolko sam ja gomboca poijo?'' ''Eto izbrojala sam u tvom trbuvu!'' Stana nikad nije odala kako je znala šta je Joso večero. Joso nikad više nije tražio čašu vina jer se mesa naijo....
Pazite čime se falite da neprođete ko Joso!
Lucia Knezy
Calendar
